Безбедност, Исток или Запад, Корупција, Косово и Метохија

Јовица Станишић је током ратова на простору бивше Југославије деловао првенствено као шеф тајне службе, организујући и усмеравајући специјалне јединице. Његово присуство на састанцима и кретање на терену могу се пратити кроз три кључне фазе сукоба.

Косово и Метохија (1998-1999)

Иако је смењен непосредно пре ескалације сукоба, доступни извори указују на његово присуство на важним састанцима током 1998. године.

• Састанци у Заједничкој команди: Према сведочењу сведока одбране, Станишић је 1998. године присуствовао састанцима Заједничке команде војске и полиције за Косово.
• Залагање за мирно решење: На овим састанцима се, према речима сведока, залагао за мирно решавање проблема и путем преговора.

Српска Крајина (1991-1995)

Станишић је имао директну улогу на терену у Хрватској.

• Пут у Книн: Месец дана након Милошевићевог говора у марту 1991, Станишић је отпутовао у Книн у пратњи Драгана Васиљковића, познатијег као Капетан Драган.
• Оснивање центра за обуку: У априлу 1991. године, Станишић и Симатовић су успоставили центар за обуку у селу Голубић код Книна.
• Снабдевање оружјем: Сведоци су на суђењу тврдили да је Станишић лично организовао слање и дистрибуцију оружја локалним Србима, попут оног у Вуковару 1990. године.

Босна и Херцеговина (1992-1995)

Његово присуство у Босни било је континуирано током целог рата.

• Специјални изасланик у Палама: У лето 1995. године, Станишић је у својству Милошевићевог специјалног изасланика отпутовао на Пале. Његов задатак је био да преговара о ослобађању преко 400 заробљених припадника мировних снага УН.
• Састанак са Младићем и Перишићем (30. септембар 1995.): Према дневничким записима Ратка Младића, Станишић се састао са Младићем и генералом Момчилом Перишићем. Том приликом је изјавио да су они послали 400 људи у источну Босну, укључујући и Аркана, како би помогли у акцијама код Санског Моста.
• Акција „Паук“ (1994-1995): Командовао је регионалним снагама током операције „Паук“ (Pauk) у Цазинској Крајини, на крајњем западу Босне.

Хронологија сарадње и суђења

1. 1991-1992: Успостављање контакта
   • Према речима његовог браниоца, Вејна Џордаша, Станишић је први пут ступио у контакт са америчком обавештајном агенцијом ЦИА 1991. године и био је „поуздани саговорник“.
   • Сведок одбране Владо Драгићевић, бивши високи званичник СДБ, на суђењу је изјавио да је контакт остварен преко двоје људи из америчке амбасаде у Београду. Један од њих се 1991. једноставно појавио у просторијама СДБ, представио се као агент ЦИА и затражио састанак.
   • Чувени чланак Лос Анђелес Тајмса из 2009. године открива да се агент ЦИА Вилијам Лофгрен тајно састао са Станишићем у парку Топчидер у Београду 1992. године како би успоставили тајну сарадњу. У том периоду, ЦИА је била „скоро слепа“ након избијања рата у Босни, па јој је био потребан поуздан извор информација.
2. 1992-2000: Период активне сарадње
   • Према Лос Анђелес Тајмсу, током осам година Станишић је био „главни човек ЦИА у Београду“. Њихова сарадња се састојала од:
     • Достављања информација: Станишић је на тајним састанцима (на чамцима и у сигурним кућама) делио детаље о унутрашњем функционисању Милошевићевог режима.
     • Лоцирања масовних гробница и талаца: Помагао је агентима ЦИА у потрази за масовним гробницама у Босни (наводи се 1993. година). Такође је давао информације о локацијама НАТО талаца.
     • Успостављања мреже база: Помогао је ЦИА да успостави мрежу тајних база у Босни.
3. 2003: Хапшење и оптужница
   • Ухапшен је од стране српских власти током операције „Сабља“, након убиства премијера Зорана Ђинђића.
   • Прва оптужница Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) потврђена је 1. маја 2003. године.
4. 2004: Интервенција ЦИА
   • ЦИА је МКСЈ-у доставила строго поверљив документ (2004. или 2009. године, извори се разликују) у коме се наводе Станишићеви доприноси и потврђује његова „корисна улога“. Пензионисани агент Лофгрен је изјавио да је ЦИА саставила документ како би показала да је „ова наводно зла особа учинила много доброг“.
5. 2013: Првостепена ослобађајућа пресуда
   • 30. маја 2013. године, Претресно веће МКСЈ-а ослободило је Станишића и његовог заменика Франка Симатовића свих оптужби. Суд је закључио да, иако су се злочини догодили, оптужени нису били на одговарајући начин повезани са њима. Ова ослобађајућа пресуда изазвала је спекулације да је на њу утицала његова сарадња са ЦИА.
6. 2015: Укидање пресуде и поновљено суђење
   • 15. децембра 2015. године, Жалбено веће МКСЈ-а укинуло је ослобађајућу пресуду и наложило поновљено суђење по свим тачкама оптужнице, наводећи „озбиљне правне и чињеничне грешке“.
7. 2019-2021: Сведочења о везама са ЦИА
   • 2019: На поновљеном суђењу, бивши британски амбасадор у Београду, сер Ајвор Робертс, сведочио је да је Станишић био „тајни агент ЦИА“.
   • 2019: Владо Драгићевић је негирао да је Станишић био агент, тврдећи да је био у „професионалној вези“ са ЦИА, а не у плаћеничком односу.
   • 2021: У завршној речи, Станишићева одбрана је поново истакла његову сарадњу са ЦИА као „адут“, тврдећи да не би водио ЦИА до масовних гробница да је био део злочиначког подухвата.
8. 2021-2023: Коначне пресуде
   • 30. јуна 2021.: Претресно веће Механизма прогласило га је кривим за помагање и подржавање убиства, депортације и прогона, и осудило на 12 година затвора.
   • 31. маја 2023.: Жалбено веће Механизма проширило је његову кривичну одговорност за „удружени злочиначки подухват“ и повећало казну на 15 година затвора. Ово је била последња пресуда МКСЈ-а и његовог наследника.

Сарадња са ЦИА

Један од најинтригантнијих аспеката случаја је Станишићева тајна сарадња са америчком ЦИА.

• Почетак сарадње: Сарадња је успостављена током ноћног састанка у београдском Топчидерском парку 1992. године, где се Станишић састао са агентом ЦИА Вилијамом Лофгреном.
• „Главни човек ЦИА“: Амерички лист Лос Анђелес Тајмс објавио је да је Станишић током осам година био „главни човек ЦИА у Београду“. Он је агенцији давао кључне информације о Милошевићевом режиму, помагао у лоцирању масовних гробница и талаца, и допринео формирању мреже тајних база у Босни.
• Интервенција ЦИА: ЦИА је Хашком трибуналу доставила поверљив документ који сведочи о његовом доприносу.

⚖️ Кључни докази и сведочења

• Оптужбе за злочине: Оптужени су за прогон, убиства, депортације и нехумана дела (присилно премештање) као саучесници у удруженом злочиначком подухвату, чији је циљ било трајно уклањање несрба са великих делова Хрватске и БиХ.
• Злочини за које су осуђени: Повезани су са злочинима у Бијељини, Зворнику, Босанском Шамцу, Добоју и Санском Мосту, као и на Далматинској загору у Хрватској.
• Кључна сведочанства: Бивши британски амбасадор Сер Ајвор Робертс сведочио је 2019. да је Станишић био „тајни агент ЦИА“. Са друге стране, сведок одбране Владо Драгићевић негирао је да је био плаћени агент, тврдећи да је реч о „професионалној вези“.

💎 Суштина контроверзе

Овај случај је екстремни пример политике и обавештајне делатности. Јовица Станишић је био истовремено:

1. Оптужен и осуђен за најтеже ратне злочине, сматран мозгом режима који је спроводио етничко чишћење.
2. Тајни сарадник, а по неким тврдњама и агент, ЦИА, којој је пружао драгоцене обавештајне податке.

Ова двострука улога била је у срцу његове одбране, која је тврдила да не би помагао ЦИА да је био део злочиначког подухвата, док је тужилаштво инсистирало на његовој командној одговорности за злочине на терену.

⚖️ Докази и контрадикторне изјаве

Случај Станишић обилује опречним тврдњама:

• Био је агент ЦИА: Ову тврдњу изнели су бивши британски амбасадор Ајвор Робертс (иако под инструкцијама да не говори о томе), али и чланак Лос Анђелес Тајмса заснован на десетинама интервјуа и обавештајних докумената.
• Није био агент, већ у „професионалној вези“: Сведоци одбране, попут Влада Драгићевића, инсистирали су да се радило о званичној сарадњи две службе. „Агент… даје податке сам, за новац или друго… Негде се то зове издајник“, рекао је Драгићевић.

🔗 Повезаност са другим темама

Станишићева сарадња са ЦИА се понекад помиње у контексту ширих геополитичких дешавања. На пример, документовано је да су га у појединим операцијама (попут ослобађања француских пилота) посредовањем тражили и шефови руске (Јевгениј Примаков) и америчке обавештајне службе (Џон Дојч).