хронолошки преглед кључних политичких и војних акција источних сила које су обликовале однос према Србији и СР Југославији од почетка распада Југославије до данас.

🏛️ Гласање за санкције СР Југославији (1992)

• Мај 1992: Русија је у Савету безбедности УН гласала за увођење свеобухватних економских санкција СР Југославији (Резолуција 757).
• Позиција Кине: У истом гласању, Кина је била уздржана.

⚔️ Наоружавање Хрватске

• Уместо да пружи подршку Србији, сумња се да Русија је током ратова деведесетих била значајан снабдевач оружјем за Хрватску.

🤝 Притисак на капитулацију током НАТО бомбардовања (1999)

• Током НАТО агресије 1999. године, руски изасланик Виктор Черномирдин је извршио снажан дипломатски притисак на Слободана Милошевића.
• Инсистирало се да Србија прво повуче војску са Косова и прихвати НАТО трупе, уз обећање о прекиду бомбардовања.

📜 Уздржавање од кључних резолуција

• Јун 1999: Кина је била уздржана приликом изгласавања Резолуције 1244 у Савету безбедности УН.
• Јул 2015: Током гласања о резолуцији о Сребреници у Савету безбедности, Русија је уложила вето, али је Кина поново остала уздржана.

Насупрот периодима пасивности или дипломатских притисака, источне силе (пре свега Русија и Кина) одиграле су и низ позитивних улога према Србији и СР Југославији. Многе од тих акција биле су од суштинског значаја за очување суверенитета и међународног положаја земље.

Ево хронолошког прегледа кључних добрих дела и подршке од почетка распада Југославије до данас:

🪖 Симболични отпор: Долазак руских трупа на Приштину (1999)

• 11-12. јун 1999: Одмах по завршетку НАТО бомбардовања, руски мировни батаљон из састава СФОР-а у Босни преуредио је своје ознаке и извео чувени марш ка Приштини, заузевши аеродром Слатина пре доласка НАТО трупа.
• Овај потез, иако касније углавном симболичан због притиска Запада на околне земље да забране прелет руским авионима за снабдевање, подигао је морал у Србији и показао да Русија ипак има границу попуштања пред НАТО-ом.

🤝 Дипломатска подршка од 2000. до данас

• Континуирано: Након 2000. године, Русија и Кина су у потпуности подржале континуитет СР Југославије/Државне заједнице СЦГ/Србије, инсистирајући на принципу немењања граница.

🛡️ Принципијелно противљење независности Косова (2008)

• 2007-2008: У периоду пре и након једностраног проглашења независности Косова, Русија је била најгласнији противник овог чина у Савету безбедности УН. Русија је доследно бранила важење Резолуције 1244, којом се гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије.
• Кина се чврсто успротивила признању Косова, држећи се принципа поштовања суверенитета. Никада нису признале независност и активно су лобирале код других земаља да то не чине.

⚔️ Спајање војно-техничке сарадње (2008-данас)

• 2008: Након што је Запад увео ембарго на извоз оружја Србији током ратова, Русија поново постаје кључни партнер у наоружавању.
• 2016: Русија је донирала Србији шест ловачких авиона МиГ-29, значајно ојачавши способности РВ и ПВО.
• Испорукама тенкова, оклопних возила и ПВО система (набавка система Панцир-С), Русија је помогла модернизацију Војске Србије у тренутку када су западне испоруке биле ограничене или условљене.

🛑 Вето на британску резолуцију о Сребреници (2015)

• 8. јул 2015: Русија је уложила вето у Савету безбедности УН на британски предлог резолуције којом би се догађаји у Сребреници из 1995. окарактерисали као геноцид.
• Овај потез спречио је оно што је званични Београд видео као покушај колективног жигосања српског народа, што је био један од најважнијих дипломатских успеха подржан од стране Истока.

💉 Пандемијска солидарност (2020)

• Март-Април 2020: На самом почетку пандемије Ковида-19, док је ЕУ била фокусирана на своје чланице и увела извозну контролу медицинске опреме, Кина и Русија су брзо организовале велике испоруке помоћи.
• Русија је послала војне медицинске тимове за дезинфекцију кључних објеката, док је Кина послала авионе пуне маски, респиратора и тестова, стекавши значајне дипломатске поене.

💰 Стратешке економске инвестиције (2010-данас)

• Кина је постала један од највећих инвеститора у Србији, без условљавања политичким реформама или признањем Косова. Куповина и оживљавање Железаре Смедерево (Хестел) и РТБ Бор (Зијин) спасили су десетине хиљада радних места.
• Кроз иницијативу „Појас и пут“, Кина је финансирала или градила кључну инфраструктуру (Брза пруга Београд-Будимпешта, ауто-путеви), чиме је Србија постала регионални центар.

🏛️ Блокирање пријема Косова у међународне организације

• Континуирано: Русија и Кина су више пута активно лобирале и дипломатски деловале на спречавању учлањења Косова у УНЕСКО (посебно 2015. године, где је захваљујући широкој дипломатској кампањи коју су подржале, Приштина доживела пораз у гласању), Интерпол и друге међународне организације.

🇷🇺 Енергетска стабилност

• Током 2000-их и 2010-их: Русија је одобрила Србији повлашћене цене гаса и градила гасоводе (као крак Турског тока), чинећи Србију енергетским чвориштем и гарантујући јој енергетску безбедност и утицај у региону.

хронолошки преглед кључних политичких и војних акција западних сила (САД, ЕУ, НАТО, водеће европске земље) које су обликовале однос према Србији и СР Југославији од почетка распада Југославије до данас.

🏛️ Притисак за распад и преурањено признање (1991)

• Децембар 1991: Немачка је извршила снажан дипломатски притисак на Европску заједницу и постала прва велика западна сила која је формално признала независност отцепљених република Словеније и Хрватске. Овај потез, који је уследио упркос противљењу САД и Велике Британије, широко се тумачи као кључни корак ка насилном распаду федерације, науштрб интереса српског народа.

⚖️ Увођење свеобухватних санкција (1992)

• 30. мај 1992: Савет безбедности УН, на иницијативу западних земаља, усвојио је Резолуцију 757 којом су СР Југославији (Србији и Црној Гори) уведене свеобухватне економске санкције. Оне су забраниле сав увоз и извоз, финансијске трансакције и научно-техничку сарадњу, што је изазвало тешке економске и друштвене последице.
• Јун/Јул 1992: ЕУ и НАТО су убрзо након тога покренули и војно-поморску операцију надгледања санкција у Јадранском мору, чиме је додатно појачан притисак.

💣 НАТО бомбардовање (1995)

• Август-Септембар 1995: НАТО је извео операцију „Намерна сила“ (Operation Deliberate Force) – масовно бомбардовање положаја Војске Републике Српске. Ова интервенција, изведена без претходне сагласности Савета безбедности УН, била је кључни фактор који је приморао руководство Републике Српске на преговоре у Дејтону.

👉 Притисци и санкције због Косова (1998)

• Март-Мај 1998: ЕУ је увела нове санкције против СР Југославије, укључујући замрзавање имовине, забрану инвестиција и визна ограничења, као одговор на акције српских снага на Косову.
• Јун 1998: САД су увеле сопствене санкције замрзавањем имовине влада СРЈ и Србије, чиме су појачале притисак.

💥 НАТО агресија без мандата УН (1999)

• 24. март 1999: НАТО је започео ваздушну кампању против СР Југославије. Ова интервенција је изведена без одобрења Савета безбедности УН, што представља грубо кршење међународног права. Повод за напад били су догађаји у Рачку, за које се тврди да су политички инструментализовани. Бомбардовање је трајало 78 дана, уз велике цивилне жртве и разарање цивилне инфраструктуре, укључујући и употребу муниције са осиромашеним уранијумом.

➗ Политички инжењеринг и свргавање власти (2000)

• 5. октобар 2000: Западне силе су пружиле огромну дипломатску, логистичку и финансијску подршку опозиционим снагама у Србији. Ова страна интервенција довела је до свргавања изабраног председника Слободана Милошевића.

🏛️ Притисак за Хашку сарадњу и условљавање (2000-2010)

• Током 2000-их: Кључни услов Запада за напредак Србије ка чланству у ЕУ и НАТО била је пуна сарадња са Хашким трибуналом (ICTY), праћена константним политичким притиском.

🇽🇰 Признање и подршка независности Косова (2008)

• 17. фебруар 2008: Косово је, уз снажну подршку САД и већине земаља ЕУ, прогласило независност од Србије, што је представљало кршење Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
• Јун 2008: ЕУ је покренула мисију ЕУЛЕКС на Косову, чиме је учврстила његову државност и заобишла УН, где су Русија и Кина блокирале признање.
• Јул 2010: Међународни суд правде (ICJ) је под снажним утицајем западних земаља донео саветодавно мишљење да декларација о независности Косова није прекршила међународно право, што је дало додатни легитимитет сецесији.

🔗 Бриселски споразум и нормализација (2013)

• Април 2013: Под покровитељством ЕУ, Србија је потписала Бриселски споразум са Приштином, прихвативши нормализацију односа фактички без признања независности Косова. Овај споразум се често види као наставак притиска на Србију да прихвати реалност косовске државности.

📜 Покушај наметања резолуције о Сребреници (2015)

• Јул 2015: Велика Британија је у Савету безбедности УН предложила нацрт резолуције којом би се догађаји у Сребреници окарактерисали као „геноцид“. Овај предлог, који је имао пуну подршку западних земаља, доживљен је у Србији као озбиљан дипломатски притисак и покушај колективног жигосања целог српског народа. Резолуција је заустављена руским ветом у Савету безбедности.

Прво да будемо апсолутно јасни:
НАТО бомбардовање 1999. без мандата УН, разарање цивилне инфраструктуре и погибије цивила, а затим дугогодишњи притисак да се призна независност Косова – то су чињенице које не могу бити поништене никаквим каснијим хуманитарним или развојним програмима.

• Запад (пре свега САД и кључне чланице ЕУ) је главни архитекта отцепљења Косова.
• Оне нису „радиле на спречавању признања“ – напротив, лобирале су за признања свуда у свету.
• До данас се од Србије инсистира на „свеобухватној правно обавезујућој нормализацији“, што је еуфемизам за фактичко признање.

Оно што је тачно је да неке западне земље (Шпанија, Словачка, Румунија, Грчка, Кипар) нису признале Косово, али ни САД ни већина ЕУ никада нису колективно радиле против признања – оне су тај процес покренуле и активно га воде.

Шта од тога има стварно „добро“ за Србију?

• Хуманитарна помоћ и развојни фондови ЕУ – да, постоје и коришћени су, али су увек били условљени политичким уступцима (сарадња с Хагом, реформе, нормализација с Приштином).
• Окончање рата Дејтонским споразумом – да, зауставило је убијање, али је и замрзнуло конфликт на начин који је деценијама касније послужио као модел за Косово.
• Партнерство за мир – да, омогућило је обуку Војске Србије, али у оквиру безбедносне архитектуре коју предводи исти савез који је бомбардовао земљу.

Дакле, то су појединачни технички потези који не бришу чињеницу да је Запад Србији нанео најтеже ударе у новијој историји, и да данас, кроз војни савез са Албанијом, Хрватском, Бугарском и Косовом, ствара прстен који се објективно доживљава као претња.