**Демографска слика Републике Србије – тренутно стање,

предузете мере и препоруке за будућност**

Према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС), демографска ситуација у Србији обележена је дуготрајним негативним трендовима. Просечан број становника у 2024. години процењен је на **6.586.476**, при чему 51,4% чине жене, а 48,6% мушкарци. У периоду између два пописа (2011–2022), број становника смањен је за око **586.000**, односно 8,1%.

Природни прираштај је негативан и износи **-5,7 на хиљаду становника**. Стопа укупног фертилитета износи **1,63 детета по жени**, што је значајно испод нивоа неопходног за просту репродукцију (2,1). Становништво убрзано стари – просечна старост је **44 године** (пораст са 42,1 године у 2011), удео младих испод 15 година износи свега 14,4%, док је удео старијих од 65 година чак 22,6%. Индекс старења достигао је **151,6**, што значи да на сваког младог становник долази више од једног старијег грађанина. Према пројекцијама РЗС, до 2040. године радно способно становништво (15–64 године) смањиће се са садашњих око 4,3 милиона на свега **3 милиона**.

Национална структура становништва према попису из 2022. године показује да Срби чине **5.360.239** становника, односно око 80% укупног становништва (без Косова и Метохије). Најбројније мањинске заједнице су Мађари (184.442), Бошњаци (153.801), Роми (131.936) и Албанци (61.687).

**Миграциони трендови**

Србија се суочава са значајним одливом становништва, посебно младих и високообразованих. Стопа нето миграција у 2025. години износи **-1,174 на 1000 становника**. Са друге стране, Комесаријат за избеглице и миграције Републике Србије бележи значајан пад броја транзитних миграната – у 2025. години евидентирано је укупно **9.567 лица**, што представља пад од 49% у односу на претходну годину када их је било 18.899.

Што се тиче повратника, број лица која се враћају у Србију по основу споразума о реадмисији континуирано расте. Само у 2025. години евидентирано је **994 лица**, што је више у односу на претходну годину, док је од 2020. године укупан број повратника порастао за више од петине.

—

**Предузете мере Републике Србије за побољшање демографске слике**

**Институционални оквир**

Влада Републике Србије формирала је Савет за породицу и демографију, којим председава председник Владе, а потпредседница је министарка за бригу о породици и демографију. Ово тело има задатак да усклађује политике свих релевантних ресора и представља главног носиоца демографске политике у земљи.

Министарство за бригу о породици и демографију започело је израду прве **Стратегије демографског развоја Републике Србије за период од 2026. до 2036. године, са пројекцијама до 2050. године**, уз подршку Популационог фонда Уједињених нација. Овај стратешки документ треба да понуди конкретне мере за суочавање са изазовима фертилитета, депопулације, старења становништва и миграција.

**Стамбена политика за младе**

Држава је усвојила програм субвенционисаних стамбених кредита за младе до 35 година, са учешћем од **свега 1%** вредности некретнине. Максимална вредност кредита покривена програмом је **100.000 евра**, са грејс периодом од годину дана и каматном стопом за корисника од **1,5%** у првих шест година. Период отплате може трајати и до **40 година**. До октобра 2025. године, овај програм је омогућио решавање стамбеног питања за приближно **5.000 младих**.

Мајкама се додељују субвенције до **20.000 евра** за куповину прве некретнине, које се могу користити као учешће у јефтиним стамбеним кредитима.

**Мере запошљавања младих**

Програм **Гаранција за младе** спроводи се са циљем да млади до 30 година добију квалитетну понуду за посао, наставак образовања или праксу у року од четири месеца од уласка у статус незапослености. За ове намене издвојено је **200 милиона динара**, а јавни позиви су обухватили територију 20 јединица локалних самоуправа. Преко 7.000 младих добило је посао кроз овај програм.

Влада је такође усвојила **Програм подршке економског развоја општина са изразито негативним демографским кретањима** у 2025. години, намењен финансијској подршци младим предузетницима до 35 година.

**Породичне и пронаталитетне мере**

Родитељски додатак за треће дете рођено 1. јануара 2024. године и касније износи **2.280.000 динара** и исплаћује се у 120 једнаких месечних рата. Дечији додатак од јануара 2025. године износи **4.299,63 динара**.

На локалном нивоу, општине спроводе додатне подстицајне мере. Општина **Смедеревска Паланка** за рођење првог детета издваја **120.000 динара**, што је у периоду од јануара до октобра 2021. године резултирало са 192 рођене бебе, односно **30 беба више** него у истом периоду претходне године. Општина **Србобран** издваја 20.000 динара и поклон пакет опреме за свако новорођенче, а 40.000 динара за бебе самохраних родитеља.

**Образовање и предшколско васпитање**

У школској 2024/25. години предшколско васпитање и образовање похађало је **235.344 деце** у Србији, од чега 48,5% девојчице и 51,5% дечаци. Деце узраста од шест месеци до три године било је 59.797 (25,4%), а деце од навршене три године до поласка у школу 175.547 (74,6%).

**Миграциона политика и повратак дијаспоре**

Донет је **Национални програм реинтеграције повратника по Споразуму о реадмисији за период 2025–2026. године**, који представља први јавни документ у овој области усвојен после 2009. године. Циљ је да свако ко се врати у Србију има приступ становању, здравственој заштити, образовању и запошљавању од првог тренутка повратка до потпуне интеграције.

Министар задужен за односе са дијаспором истакао је да је приоритет враћање људи у Србију, уз констатацију да је присутан **тренд раста повратка сународника** који живе ван Србије.

**Дигитализација и модернизација услуга**

Потписан је споразум између Министарства за бригу о породици и демографију и Републичког геодетског завода о унапређењу државних услуга у области демографије и подршке породицама кроз **модернизацију и дигитализацију**. Влада је усвојила и **Стратегију развоја вештачке интелигенције за период од 2025. до 2030. године**.

—

**Међународни примери успешних демографских мера**

Искуства земаља које су успешно ублажиле негативне демографске трендове могу послужити као корисна референца:

**Француска** је деценијама примењивала свеобухватну породичну политику са прогресивним породичним додацима, развијеном мрежом јасла и вртића, пореским олакшицама за породице са децом и повољним статусом за родитеље са троје и више деце. Ова политика омогућила је Француској да задржи стопу фертилитета међу највишима у Европи.

**Шведска** се фокусира на родну равноправност кроз дугачка плаћена родитељска одсуства (480 дана) подељена између оба родитеља, високо субвенционисано предшколско образовање и флексибилно радно време.

**Мађарска** је увела значајне финансијске подстицаје, укључујући ослобађање од пореза на доходак за мајке са четворо и више деце доживотно, субвенционисане стамбене кредите за породице, као и велике новчане поклоне при рођењу трећег детета.

Пољска кроз програм **„Родитељ 500+”** (сада 800) обезбеђује месечну новчану подршку за свако дете, што је допринело смањењу сиромаштва међу породицама и благом порасту фертилитета.

Немачка је реформисала родитељско одсуство и увела додатак за родитеље (**Elterngeld**) који надокнађује део изгубљене зараде, уз истовремено улагање у проширење капацитета за бригу о деци.

—

**Препоруке за даље мере и методе**

На основу анализе стања и међународних искустава, предлажу се следеће додатне мере:

**1. Продужење и флексибилизација родитељског одсуства** – увођење обавезног дела одсуства за очеве, као и могућност флексибилног коришћења одсуства уз задржавање дела зараде.

**2. Проширење капацитета предшколских установа** – обезбеђивање места у јаслама и вртићима за сву децу, уз субвенционисање боравка и продужени рад установа ради лакшег усклађивања пословних и породичних обавеза.

**3. Пореске олакшице за породице са децом** – увезивање пореских олакшица са бројем деце, као и увођење прогресивних пореских стопа које фаворизују породице.

**4. Програми повратка квалификованих кадрова из дијаспоре** – оснивање посебног фонда за финансијску и логистичку подршку повратницима, укључујући помоћ при признавању страних диплома, субвенционисано становање и менторство при покретању посла.

**5. Унапређење положаја младих на тржишту рада** – проширење програма приправништва и стручне праксе уз обавезу послодаваца да након завршене праксе заснују радни однос.

**6. Подстицајне мере за рурална подручја** – посебан програм за младе брачне парове који се одлуче да остану на селу, укључујући доделу грађевинског земљишта, повољне кредите за механизацију и пореске олакшице за бављење пољопривредом.

**7. Континуирано праћење и евалуација мера** – успостављање система за редовно праћење ефеката спроведених мера како би се оне прилагођавале стварним потребама грађана. У ту сврху, Републички завод за статистику је у сарадњи са УНФПА представио портале за праћење демографских промена, који обезбеђују упоредивост података са регионом и остатком света.

—

**Закључак**

Демографска слика Србије је изузетно забрињавајућа, обележена дуготрајном депопулацијом, старењем становништва и одливом младих. Међутим, Република Србија је последњих година предузела значајне кораке ка системском решавању овог проблема – од формирања Савета за породицу и демографију и израде прве свеобухватне демографске стратегије, до увођења конкретних стамбених, запошљавајућих и пронаталитетних мера.

Први резултати већ су видљиви: више хиљада младих породица добило је кров над главом кроз повољне стамбене кредите, општине које спроводе активне пронаталитетне политике бележе пораст броја новорођених, а број повратника из иностранства континуирано расте.

Кључ даљег успеха лежи у доследној имплементацији усвојених стратегија, континуираном унапређењу постојећих мера на основу прикупљених података и евалуације, као и у јачању сарадње између централне власти, локалних самоуправа, цивилног сектора и међународних партнера. Само свеобухватним и одрживим приступом Србија може зауставити негативне демографске трендове и обезбедити стабилну будућност за наредне генерације.