„ПРВИ РАТ У ЕВРОПИ“ И ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ
1. УВОД: „ПРВИ РАТ У ЕВРОПИ“ И ЗАБОРАВЉЕНИ ЗЛОЧИНИ
Тврдња да је рат у Украјини „први рат на тлу Европе“ од 1945. године историјски је нетачна и представља флагрантно брисање агресије на СР Југославију 1999. године.
Кључне чињенице:
- НАТО бомбардовање СРЈ (24. март – 10. јун 1999) изведено је без одобрења Савета безбедности УН, чиме је прекршена Повеља УН и норме међународног права.
- Убијено је најмање 2.500 цивила, међу којима 89 деце. Уништена је инфраструктура читаве земље под изговором „хуманитарне интервенције“.
- Двоструки стандард је очигледан: Србима се данас говори да „окрену лист“ и „гледају у будућност“, док се Украјини нуди безусловна подршка да брани свој суверенитет. Исти политичари који су тражили бомбардовање Србије данас позивају на поштовање међународног права у Украјини.
2. ПОЛИТИЧАРИ КОЈИ СУ ЗАГОВАРАЛИ ИНТЕРВЕНЦИЈУ (И ПРИКРИВАЛИ ЗЛОЧИНЕ)
🔴 Медлин Олбрајт
- Државни секретар САД (1997–2001). Називала је бомбардовање „својим најпоноснијим тренутком“.
- Чешког режисера Вацлава Дворжака, који је направио филм „Отето Косово“, назвала је „одвратним Србима“ и „ратним злочинцима“, откривајући сопствену предрасуду.
- Била је кључни идеолог и заговорник операције без мандата УН. Њено инсистирање на Рамбујеу као „преговору“ директно је водило ка бомбама.
🔴 Бернар Кушнер
- Први шеф УНМИК-а (1999–2001). На тој позицији био је у време најтежих оптужби за трговину органима.
- Када су га новинари питали за „жуту кућу“, реаговао је бесом, називајући их лудацима. Тврдио је да „није чуо за трговину органима“ на Косову, иако је био на врху међународне администрације.
- Капетан канадске полиције Стју Келок изјавио је да „нема шансе да Кушнер није имао информације о организованом криминалу“.
🔴 Бернар-Анри Леви
- Француски „филозоф-активиста“ који је својим утицајем у западним медијима представљао Србе као искључиве кривце.
- Користио је говор о „хуманитарном интервенисању“ да припреми јавно мњење за бомбардовање.
🔴 Ричард Холбрук
- Амерички дипломата и аутор ултиматума у Рамбујеу.
- Његови критичари тврде да је намерно саставио непримерене захтеве (слободан пролаз НАТО трупа кроз целу Југославију, неограничено коришћење ваздушног простора, референдум о независности Косова) управо да би Слободан Милошевић одбио понуду и оправдао напад.
🔴 Арно Данжан
- Официр француске обавештајне службе, а потом посланик у Европском парламенту.
- Оптужен за директно учешће у организовању злочина у Сребреници 1994. године, када је био шеф француске обавештајне службе у Сарајеву.
- Његов случај илуструје како обавештајни кадрови западних сила нису били неутрални, већ дубоко умешани у ратне злочине, а касније постали „угледни“ политичари.

3. РАТНИ ЗЛОЧИНЦИ КОЈИ СУ ПОСТАЛИ „ДРЖАВНИЦИ“
⚫ Рамуш Харадинај
- Командант ОВК, бивши премијер Косова. Хашки трибунал га је ослободио оптужби за ратне злочине, али у сенци страшних контроверзи.
- Прво ослобађање поништено је због застрашивања и убиства сведока. Више кључних сведока мистериозно је страдало или одустало од сведочења.
⚫ Агим Чеку
- Командант ОВК, бивши премијер Косова. За њим је Србија расписала потерницу због ратних злочина.
- године осуђен (заједно са још лица) за фалсификовање спискова ратних ветерана ради добијања социјалне помоћи.
⚫ Хашим Тачи
- Политички лидер ОВК, бивши председник и премијер Косова. Тренутно му се суди пред Специјалним судом за Косово у Хагу.
- Оптужен за убиства, прогон и мучење. Тужилаштво тражи казну од 45 година затвора.
- Директно је именован од стране специјалног известиоца Савета Европе Дика Мартија као вођа криминалне групе која је трговала органима заробљеника.
4. СЛУЧАЈ „ЖУТА КУЋА“ – ТРГОВИНА ОРГАНИМА
Ово је најмрачније поглавље рата на Косову.
- Према извештају Дика Мартија из 2010., припадници ОВК су непосредно након повлачења српских снага 1999. киднаповали заробљенике (Србе, али и нелојалне Албанце, Роме и друге).
- Транспортовани су у логоре на северу Албаније, у места као што су Бурел, где се налазила импровизована клиника позната као „жута кућа“.
- Тамо су им насилно вађени витални органи и продавани на црном тржишту.
- Хашим Тачи означен је као вођа ове криминалне мреже.
- Истрага је била опструисана: уништавани су докази, а посебни тужилац Еулекса, Клинт Вилијамсон, изјавио је 2015. да постоје докази за „десетак случајева“, али оптужнице никада нису подигнуте.
5. ВИЛИЈАМ ВОКЕР И ИНСЦЕНИРАНИ „МАСАКР“ У РАЧКУ
Рачак је монтирани инцидент који је послужио као окидач за бомбардовање.
📍 Шта се десило 15. јануара 1999.
Српске снаге су извеле антитерористичку акцију на упориште ОВК у селу Рачак. Погинуло је 45 лица. Према српским подацима, радило се о терористима.
📍 Улога Вилијама Вокера
- Шеф Верификационе мисије ОЕБС, човек са мрачном прошлошћу (умешан у прикривање злочина у Салвадору).
- Дан касније, без истраге, на конференцији за штампу изјавио је да је видео „масакр недужних цивила“ и да се догодио „злочин против човечности“.
- Позвао је генерала НАТО-а Веслија Кларка и рекао: „Ово је најгори масакр од Другог светског рата. Време је за акцију.“
📍 Докази фалсификата
- Тела су премештана и пресвлачена у цивилну одећу. Финска патолошкиња Хелена Ранта потврдила је да су на телима нађене војне чизме и ознаке ОВК.
- Ранта је сведочила да јој је Вокер, незадовољан њеним увијеним извештајем, поломио оловку и бацио јој у лице.
- Истражна судија Даница Маринковић пронашла је на лицу места огромну количину оружја, доказујући да је Рачак био база терориста, не цивилно село.
- Хашки трибунал је касније потпуно избацио Рачак из оптужнице против Милошевића.
Закључак: Вокер је био кључни режисер лажног догађаја који је створио casus belli за агресију на СРЈ. Његове лажи су послужиле да се мобилише западно јавно мњење и припреми напад.
6. ИСТОРИЈСКЕ ПАРАЛЕЛЕ И АЛИБИ ЗА НАЦИЗАМ
Хрвати, муслимани и Албанци били на страни нациста, док су Срби били савезници, део је историјске истине, али захтева прецизност:
Шта је тачно:
- Усташка Хрватска била је нацистичка марионетска држава и починила геноцид над Србима, Јеврејима и Ромима.
- 13. СС „Ханџар“ дивизија (муслимани) и 21. СС „Скендербег“ дивизија (Албанци) регрутоване су под командом нациста.
- Украјина: Део украјинских националиста (ОУН, УПА) колаборирао је са нацистима, али је Црвена армија имала преко 4,5 милиона украјинских војника који су се борили против Хитлера.

Легитимитет ЈВуО и положај Владе у егзилу
- Након Априлског рата 1941. године, пуковник Михаиловић је одбио да призна капитулацију и са групом официра се повукао на Равну гору, формирајући језгро будућег покрета отпора.
- Влада у егзилу, која је уживала легитимитет и била призната од стране свих Савезника, именовала је Михаиловића за команданта свих оружаних снага у окупираној земљи. Он је касније постао и министар војске, што формално-правно потврђује континуитет ЈВуО као легитимне војске Краљевине.
Однос са Савезницима и Њихов заокрет
- Велика Британија је првобитно пружала подршку Михаиловићу, у складу са политиком подршке легитимним владама у егзилу.
- Међутим, преломни тренутак наступа из чисто прагматичних разлога. Винстон Черчил је свом делегату Фицроју Маклејну дао чувени налог: „Ваш задатак је да откријете ко убија највише Немаца и како можемо да им помогнемо да их убијају још више“. На основу извештаја, процењено је да партизани, без обзира на идеологију, наносе веће губитке Осовини.
- Пропаганда Радија „Слободна Југославија“, под контролом комуниста, оптуживала је Михаиловића за сарадњу са Осовином, што је утицало на јавно мњење на Западу.
Операција „Халијард“ и признање САД
Кључни доказ против тезе о чистој колаборацији јесте управо оно што сте навели:
- У операцији „Халијард“: четници су спасили преко 500 америчких и других савезничких пилота, ризикујући сопствене животе. Пилоти су кривени по селима, а за њихову евакуацију изграђен је импровизовани аеродром.
- Као израз захвалности за овај подвиг, председник Хари Труман је 29. марта 1948. године Драгољубу Михаиловићу постхумно доделио Легију за заслуге првог степена (највише америчко одликовање које може да се додели странцу). Ова чињеница директно потврђује да су САД биле свесне праве природе четничког покрета.
Питање колаборације: Између пропаганде и реалности
Иако сте става да су оптужбе о колаборацији „прича југо-комуниста“ и „њихове лажне заставе“, неопходно је напоменути да савремена историографија бележи одређене догађаје. Званична стратегија Михаиловића била је припрема за општи устанак, али на терену долази до тактичких споразума са Италијанима (у Далмацији и Херцеговини) ради борбе против партизана, као и ограничених контаката са немачким снагама. Међутим, савремени историчари све више наглашавају да се радило о тактици преживљавања и борби против комунистичке револуције, а не о идеолошком савезништву са нацистима.
Дакле, када се узму у обзир формални легитимитет који је уживао Михаиловић (као министар војске и признати вођа), спасавање стотина савезничких пилота, и конкретно признање кроз амерички орден . Цела прича илуструје како су геополитички интереси и идеолошка борба обликовали судбину једног народа и његове легитимне војске.
ЗАКЉУЧАК: КО ЈЕ СВЕ ЗАБОРАВИО И ЗАШТО
Политичари Истока и Запада који су заборавили (или не желе да памте) шта је Запад урадио Србији су бројни. Међу њима су:
- Олбрајт, Кушнер, Холбрук, Леви, Данжан, Вокер – архитекте интервенције и прикривачи злочина.
- Савремени лидери ЕУ (немачки, француски) који Србима држе лекције о будућности, а истовремено не спомињу Рачак, „жуту кућу“ и некажњене злочине ОВК.
- Зеленски? Није му речено да заборави руске злочине, јер би то било политички некорисно за интересе Запада. Србима се то говори зато што признавање агресије из 1999. руши темеље савременог западног поретка.
Двоструки аршин је очигледан: жртве на Косову и Метохији никада нису добиле правду, а кривци су постали државници. То не значи да свака оптужба у свим правцима стоји, али је чињеница да је медијски и политички наратив далеко од истине.

