'' Недамо земљу предака ''
Природни прираштај је негативан, Стопа укупног фертилитета износи **1,63 детета по жени, што је значајно испод нивоа неопходног за просту репродукцију (2,1). Становништво убрзано стари – просечна старост је **44 године, удео младих испод 15 година износи свега 14,4%, док је удео старијих од 65 година чак 22,6%. Индекс старења достигао је **151,6**, што значи да на сваког младог становник долази више од једног старијег грађанина. Према пројекцијама РЗС, до 2040. године радно способно становништво (15–64 године) смањиће се са садашњих око 4,3 милиона на свега **3 милиона**.
Од „не дам Газиводе“ до „дајем све што тражите“ – кратка хронологија српског Нерона који је одлучио да после њега не постоји ни држава —Београд/Брисел/Охрид – У серији бриљантних дипломатских потеза, председник Александар Вучић успео је да за само неколико година испуни
Read More
Прена западним окупаторима и овдашње издајничке власти, Бриселски и Охридски споразум представљају кључне тачке у процесу нормализације односа Београда и Приштине. Међутим, са становишта српске заједнице на Косову и Метохији, ови споразуми су, уместо стабилизације и просперитета, у пракси довели до продубљивања
Read More
1966: Брионски пленум — прекретница и механизам „тихог прогона“ Након пада Александра Ранковића на Брионском пленуму 1966. године, долази до радикалне промене у кадровској и националној политици. У пракси, то значи систематски притисак на неалбанско становништво: 1968: Демонстрације — награђени сепаратизам Крајем
Read More
🔹 Период 1912–1941: Покушај демографске обнове Догађаји који су пратили или уследили након сеобе носе јасне ознаке онога што би се данас дефинисало као етничко чишћење. Након ослобођења 1912. године, српске и касније југословенске власти суочиле су се са регионом у коме
Read More
🔹 Рана основа: Демографски преокрет пре 1912. Да бисмо разумели касније догађаје, кључно је знати да је етничка слика Косова и Метохије почела да се мења вековима пре 1912. године. 🏴 Прва велика сеоба (1690): Егзодус под патријархом Арсенијем III 📜 Правац
Read More
Питање чије је Косово и Метохија спада у најсложенија и најосетљивија питања савремене геополитике и историје Балкана. Одговор зависи од тога кога питате, јер се преплићу аргументи историјског права, етничке већине, међународног права и политичке реалности. Укратко: Историјски, Косово и Метохија су
Read More
Скорашњи коментари