Хронологија настанка фантомске привремене државе Косово

Процес стварања паралелних институција и оружане побуне на Косову и Метохији одвијао се кроз неколико кључних фаза:

1. Почеци паралелне власти (1990–1996): Албански сепаратисти су 7. септембра 1990. у Качанику донели „Устав Републике Косово“, што је био декларативни чин без реалне моћи, јер су практиковали „пасивни отпор“ под вођством Ибрахима Ругове.

2. Консолидација и наоружавање (1996–1997): Ситуација се радикално мења јачањем Ослободилачке војске Косова (ОВК). Преломни тренутак је колапс централне власти у суседној Албанији 1997. године, када су опљачкане десетине хиљада војних јединица, а оружје је прокријумчарено преко границе на Косово.

3. Отворени сукоб и НАТО интервенција (1998–1999): Године 1998. сукоб ескалира. Упркос томе што су САД ОВК званично сматрале „терористичком организацијом“, амерички изасланици Ричард Холбрук и Питер Галбрајт су се 1998. фотографисали са вођама ОВК. Након неуспеха преговора у Рамбујеу (где је Србија одбила да потпише споразум којим јој се нарушава територијални интегритет), НАТО је 24. марта 1999. започео 78-дневно бомбардовање Савезне Републике Југославије.

Главни иницијатори и заговорници отцепљења

Упркос почетном ставу да је ОВК терористичка организација, Сједињене Америчке Државе, Уједињено Краљевство и Немачка били су кључни актери који су омогућили ОВК да постане релевантна војна сила. Лондонски часопис Defence and Foreign Affairs наводи да је ОВК добијала „благослов администрације Била Клинтона и њихову директну помоћ“.

Улога Сједињених Америчких Држава, Уједињеног Краљевства и Немачке била је значајна у трансформацији Ослободилачке војске Косова (ОВК) из локалне герилске групе у релевантну војну силу током сукоба на Косову и Метохији (1998–1999), наводе различити извори и анализе. Ево кључних аспеката те подршке:

• Директна подршка и обука: Извештаји и обавештајни извори указују да су агенти америчке ЦИА-а, заједно са обавештајцима из Уједињеног Краљевства, помагали у обуци ОВК пре НАТО бомбардовања.
• Опремање и финансирање: У периоду 1997-1998. године, након колапса државних институција у Албанији, велике количине оружја доспеле су до ОВК, што је омогућило њено наоружавање. Западне силе су, према неким анализама, прећутно одобриле или пропустиле да спрече доток овог наоружања.
• Дипломатски заокрет: Иако је амерички изасланик Роберт Гелбард почетком 1998. године ОВК назвао „терористичком групом“, до средине те године, након притисака из Вашингтона, Лондона и Берлина, западне земље су промениле приступ и почеле да третирају ОВК као важног партнера на терену у сукобу са снагама СРЈ.
• Синхронизација са НАТО-ом: Током 1999. године, ОВК је деловала као својеврсна копнена снага НАТО-а, координирајући своје акције са ваздушним ударима, што је довело до повлачења југословенских снага.

Ова подршка је била део шире геополитичке стратегије западних земаља у том периоду, која је имала за циљ да смањи утицај тадашњег руководства СРЈ и омогући спровођење политичких циљева на Балкану. 

Ко је финансирао рат

• Албанска дијаспора – нарочито у САД, Швајцарској и Немачкој. Прикупљана су средства кроз „патриотске фондове“, укључујући и такозвани „Фонд за домовину“ (Фонд и Аташеуа).

• Дроге и криминал – ОВК је, према извештајима западних обавештајних служби (нпр. немачког БНД-а), учествовала у трговини хероином са албанским мафијашким групама, финансирајући на тај начин куповину оружја.

• Званична помоћ појединаца и група на Западу – нпр. америчка фондација „Волонтери за Америку“ Џона Хокса, која је прикупљала новац за ОВК.

Ко је обучавао ОВК

• Албанија – на територији Албаније, нарочито у логору Лабра, официри албанске војске обучавали су припаднике ОВК.

• Бивше обавештајне структуре Уједињеног Краљевства – пензионисани официри британске војске (део такозване „Глобалне стратешке групе“) обучавали су вођу ОВК Хашима Тачија и његове људе у вођењу герилског ратовања.

• САД (Милитари Профешонал Ресоурце Инц.) – америчка компанија МПРИ (коју води бивши амерички официр Весли Џонстон) потписала је уговор са Хашимом Тачијем да обучи ОВК, непосредно пред НАТО бомбардовање 1999. године.

Детаљни профили личности и њихове везе са обавештајним службама

Adem Jashari

• Информације о везама: Директне документације о личном сарадњи Адема Јашарија са ЦИА-ом или другим страним службама нема у јавно доступним изворима. Његов значај је примарно симболичан. Након његове погибије, 5. марта 1998. године у Преказу, догађај су западне дипломате, попут Мадлен Олбрајт, искористиле за заоштравање политике према СРЈ. Иако је можда раније остваривао контакте у дијаспори, његова улога је претежно била локални командант и симбол отпора.

Hamëz Jashari

• Информације о везама: Брат Адема Јашарија. Погинуо је заједно с њим на породично имање у Преказу. У доступној документацији нема посебних података о његовом директном повезивању са страним обавештајним службама.

Sali Çekaj

• Информације о везама: Погинуо 1998. у борбама. Није идентификован у доступној документацији о везама са обавјештајним службама.

4. Zahir Pajaziti †

• Информације о везама: Командант и ратни друг Тачија и Веселија; нема јавних записа о директним везама са обавјештајним службама.

Hashim Thaçi

• Политички вођа: Политички директор Главног штаба ОВК, касније премијер и председник Косова.

• Обавештајне везе:

  • ЦИА и ДГСЕ: Према истраживањима The Guardian-а и другим изворима, Тачију су током рата директно помагали америчка ЦИА и француска ДГСЕ. Сматрали су га најефикаснијим командантом ОВК за борбу против српских снага.

  • Подршка САД: Он и његова странка (ПДК) уживали су подршку највиших нивоа америчке власти, коју је, према извештајима, задржао и након рата упркос оптужбама за организовани криминал.

  • Специјално веће: Хашки суд га је оптужио за ратне злочине и злочине против човечности.

Agim Çeku

• Војни командант: Бивши бригадни генерал хрватске војске, након рата начелник Генералштаба ОВК, касније премијер Косова.

• Обавештајне везе:

  • Специјалне јединице: Као врховни командант, био је директни корисник целог америчко-британског програма подршке.

  • МПРИ: Након рата именован за начелника Штаба новооснованих Косовских заштитних корпуса. МПРИ (MPRI) је вирџинијска компанија коју су основали бивши високи амерички официри, а која је учествовала у обуци хрватске војске пре операције „Олуја“ 1995. године.

  • Специјалне снаге: Посредно потврђено да су специјалне јединице из САД, Британије (САС), Француске и Њемачке деловале на терену.

Fatmir Limaj

• Статус: Бивши командант ОВК, министар и посланик, под санкцијама ЕУ и САД због сумњи за корупцију.

• Обавештајне везе:

  • НАТО обавештајци: Оптужен пред Хашким трибуналом за злочине над српским и ромским цивилима у логору Лапушник, након чега је у притвору (2005). У извештајима се помиње да је америчка канцеларија на Косову сугерисала ЕУЛЕКС-у да избегне гоњење Лимаја.

Ramush Haradinaj

• Статус: Командант ОВК за оперативну зону „Дукађини“ и бивши премијер Косова.

• Обавештајне везе:

  • Директна сарадња са ЦИА-ом: Вишегодишња сарадња почела је најкасније 1998. Рубин је 1999. сазнао од шефа ЦИА-е у Приштини да је Харадинај с њима годинама у контакту.

  • Обука: Потврдио да је током рата са америчким инструкторима прошао „основну безбедносну обуку“ и да је годинама интензивно координисао са америчким безбедносним институцијама.

  • Државна тајна: Позивао се на професионалну тајну с обзиром на осетљивост тих односа. Шеф ЦИА-е га је сврстао у whitelist за комуникацију.

Kadri Veseli

• Статус: Начелник обавештајне службе ОВК (ШИК) и каснији председник парламента Косова.

• Обавештајне везе:

  • Оснивање ШИК-а: Руководио је ШИК-ом* од априла 1999.

  • Америчка подршка: Весели је лично потврдио за GlobalPost да су му САД пружале подршку „у сваком погледу“. Историјска подршка за ШИК долазила је од ЦИА-е и француске ДГСЕ.

  • Агенти ШИК-а: Сведочења бивших припадника, попут Назима Блаце, терете ШИК за политичка убиства у којима је Весели играо кључну улогу.

*Напомена: ШИК (SHIK – Shërbimi Informativ i Kosovës) је била тајна обавештајна организација која је настала из обавештајног крила ОВК, а касније наставила да делује као оруђе ПДК.

Sylejman Selimi

• Статус: Бивши командант Оперативне зоне „Дреница“, касније амбасадор.

• Обавештајне везе: Познат по сведочењу у Хагу где је демантовао постојање формалне обавештајне службе у зони Дреница 1998. Нема директних доказа о блиској сарадњи.

Rexhep Selimi

• Статус: Члан Главног штаба ОВК и високи званичник ПДК-а.

• Обавештајне везе: Био је део ужег руководства, али није идентификован у документима о директној сарадњи са ЦИА-ом. У документима које је Тужилаштво СПО објавило у Хагу описан је као особа „блиско повезана са Адемом Јашаријем“.

Које стране земље су учествовале

• Директно учешће у рату против СРЈ: САД, Уједињено Краљевство, Француска, Немачка, Италија, Холандија, Белгија, Турска, Данска, Норвешка, Канада, Шпанија, Португалија и друге чланице НАТО пакта које су учествовале у бомбардовању 1999. године.

• Логистичка и дипломатска подршка: Албанија (као база за ОВК), Швајцарска (како за дијаспору, тако и за деловање ОВК), Македонија (која је дозволила смештање избеглица и касније коришћење територије за улазак КФОР-а).

Иако је Америка прогласила ОВК терористичком организацијом

Кључна противречност: САД су 1998. године ОВК званично прогласиле терористичком организацијом (према тадашњем Извршном налогу 13224). Међутим, већ током 1998. и 1999. америчка администрација (државни секретар Мадлен Олбрајт, изасланик Ричард Холбрук) мења став, почиње директне контакте са вођама ОВК и на крају користи ОВК као копнени савезника током НАТО бомбардовања. Овај преокрет објашњава се геополитичким циљевима (слабити тадашњу СР Југославију и учврстити утицај НАТО на Балкану), упркос званичној антитерористичкој реторици Вашингтона.

Улога страних обавештајних служби у уништавању СРЈ

• Америчка ЦИА (Central Intelligence Agency): Имала је најзначајнију улогу. Агенти ЦИА-е послужили су се мандатом ОЕБС-а (OSCE) и деловали као „дипломатски посматрачи“, илегално training manuals и на крају САТЕЛИТСКЕ ТЕЛЕФОНЕ И ГПС УРЕЂАЈЕ за директну координацију са НАТО командом.

• Француска ДГСЕ (Direction Générale de la Sécurité Extérieure): Пружала је значајну подршку ШИК-у и Тачијевом ПДК-у. Француска је међу западним савезницима била једина која је нудила директну војну обуку ОВК.

• Британска МИ6 (Military Intelligence, Section 6): Заједно са ЦИА-ом радила на изградњи капацитета ОВК. Као део британских САС (SAS) одржавали су обуку ОВК у Албанији. Имали су значајну улогу у креирању пропагандног наратива.

• Њемачки БНД (Bundesnachrichtendienst): Документовано потврђено да су БНД и ЦИА заједнички  финансирали логистичку подршку користећи немачке фирме и швајцарске рачуне.

• Косовски ШИК (Shërbimi Informativ i Kosovës): Био је кључни оперативни спроводник политике убијања на терену. Током рата и непосредно након њега ШИК су директно помагале америчка и француска обавјештајна агенција, а један амерички званичник је изјавио да је ШИК „био спонзорисан од стране ЦИА-е“.

---

Резиме и закључак

На основу доступних података, може се закључити да америчка ЦИА и британска МИ6 нису били само посматрачи, већ директни актери. Они су обезбедили обуку, опрему, финансирање и обавештајну подршку ОВК, што је директно допринело оружаној побуни против СРЈ. Француска ДГСЕ и њемачки БНД имали су комплементарну улогу.

Ова сарадња је стварала контрадикторну ситуацију: исти они који су учествовали у уништавању државе били су заштитници и креатори нове косовске државности, што је омогућило да се званична антитерористичка реторика према ОВК игнорише у пракси.