Економија

1. Период пре 2026: Консолидација и успон

Рани 2000-ти: Почетак века обележила је изузетно висока задуженост, са уделом јавног дуга у БДП-у од чак 201,2% 2000. године. Најнижи историјски ниво забележен је 2008. године (испод 26% БДП-а), али је уследио период раста.

2013-2015: Апсолутни износ дуга почиње снажно да расте. Са око 20 милијарди евра 2013. године, дуг је достигао удео од преко 70% БДП-а у 2015. години, што је представљало значајан сигнал за узбуну.

Период фискалне консолидације: Захваљујући мерама штедње и програму са ММФ-ом, спроведена је значајна фискална консолидација. То је, уз убрзан привредни раст, довело до тога да удео дуга у БДП-у почне да опада упркос номиналном расту дуга. Овај тренд се наставља до данас.

2. 2025. година: Изазовна, али стабилна

Успоравање привреде: Привредни раст је успорио на око 2%, што је последица глобалних трговинских тензија, унутрашњих политичких протеста и санкција уведедених на нафтну компанију НИС.

Стање дуга: Упркос изазовима, јавни дуг је остао под контролом. На крају 2025. године износио је 39,34 милијарди евра, што је чинило 44,4% до 44,6% БДП-а.

Кредитни кредибилитет: Напредак је потврђен и од стране агенција. S&P Global Ratings је потврдио инвестициони кредитни рејтинг BBB- са стабилним изгледима, док је Fitch Ratings потврдио рејтинг BB+ са позитивним изгледима.

3. 2026. година: Планирани дефицит и управљање дугом

Буџет и ново задуживање: Буџет за 2026. годину планира фискални дефицит од 3% БДП-а (око 337 милијарди динара), што је у складу са договореним лимитом са ММФ-ом. Укупне потребе за финансирањем су око 970 милијарди динара (приближно 8,3 милијарде евра), од чега се 793 милијарде динара односи на отплату старих дугова, што значи да се већина новог задужења не користи за нове пројекте, већ за рефинансирање постојећих обавеза.

Пројекције дуга: Фискални савет процењује да ће, због новог задужења од око 2,2 милијарде евра, номинални јавни дуг порасти на 42,1 милијарду евра до краја 2026. Међутим, кључни показатељ – удео дуга у БДП-у – благо ће се смањити на око 44,5%, јер се очекује да ће привредни раст бити бржи од раста дуга.

Монетарна политика и трошкови камата: Референтна каматна стопа Народне банке Србије (НБС) остаје на 5,75%. За отплату камата у 2026. процењује се да ће бити издвојено око 1,9 милијарди евра.

4. Средњерочне прогнозе (2027-2030): Ка одрживом паду

Привредни опоравак: Очекује се опоравак привреде, са прогнозама раста БДП-а од 3,5% у 2027. и 2028. години, или чак до 4,5% према неким ранијим прогнозама.

Силазна путања дуга: Сви релевантни извори предвиђају наставак смањења удела јавног дуга у БДП-у:

• Фискални савет и Влада су поставили циљ смањења дефицита на 2,5% БДП-а до 2028. и силазну путању дуга ка 46,2% БДП-а.

• S&P Global Ratings је још оптимистичнији и предвиђа стабилизацију дуга на око 34-36% БДП-а у средњем року.

• Moody’s такође потврђује да ће се дуг кретати испод 45% БДП-а.

🔍 Кључни фактори и границе задуживања

Да би се разумело до које мере је задуживање безбедно, анализирају се следећи фактори:

• Граница одрживости: Према ранијим проценама Фискалног савета, горња граница одрживог нивоа јавног дуга за Србију износи 45% БДП-а. Тренутни ниво је тик испод тог прага.

• Мастрихтски критеријум: Учешће дуга у БДП-у је знатно испод лимита од 60% прописаног Уговором из Мастрихта.

• Фискална правила: Иако Закон о буџетском систему ограничава дефицит на 1,5% БДП-а, Влада је суспендовала ово правило до 2029. године како би омогућила веће инвестиције. Тренутни лимит дефицита од 3% БДП-а, постављен у сарадњи са ММФ-ом, сматра се кључним сидром фискалне стабилности.

• Структура дуга: Просечан дуг земаља ЕУ износи око 88% БДП-а, што је двоструко више од нивоа Србије. Просечан удео дуга у БДП-у за Србију од 2000. до 2025. износи око 55%.

• Фискални бафери: Србија располаже рекордним девизним резервама од 29,4 милијарде евра (јануар 2026.), као и значајним државним депозитима за апсорпцију шокова.

• Кредитни рејтинг: Просечан удео дуга земаља са сличним кредитним рејтингом („ВВ“ и „ВВВ“) је знатно виши него у Србији.

• Кључни ризици: Главни изазови укључују висок удео дуга у страној валути, могућ губитак ЕУ фондова, геополитичке тензије због односа са Русијом, успешност решавања питања НИС-а и нове трошкове попут ЦБАМ таксе.

💎 Суштина

Одговор на Ваше питање је условно „да“. Србија тренутно има простора за задуживање, али је тај простор ограничен и захтева опрезан приступ. Кључ успеха лежи у одржавању фискалне дисциплине, финализацији стратешких инвестиционих пројеката и управљању политичким ризицима.

Тренутни однос дуга према БДП-у (испод 45%) сматра се сигурним, а планирани дефицит од 3% БДП-а је у складу са међународним стандардима. Просечан дуг земаља ЕУ је око 88% БДП-а, што указује да је Србија знатно испод тог нивоа. Просечан удео дуга у БДП-у за Србију од 2000. до 2025. износи око 55%, што сугерише да је тренутни ниво историјски низак. Просечан дуг земаља са сличним кредитним рејтингом („ВВ“ и „ВВВ“) је такође знатно виши.

Међутим, овај простор се брзо сужава. Повећање дефицита и даље успоравање привредног раста могли би довести до стагнације или чак раста удела дуга у БДП-у, што би захтевало болне мере штедње и потенцијално угрозило макроекономску стабилност.