Општа Слика:

Систем у здравству је „Тешком“ Стању

Здравствени систем у Србији суочава се с низом акутних и хроничних проблема:

• “Недостатак кадра“: Србији недостаје око 6.000 здравствених радника, а годишње је напусти око 600 лекара. Највећа је потреба за специјалистима, попут анестезиолога, радиолога и педијатара.
• “Ниске инвестиције“: Из буџета се за здравство издваја “три пута мање новца по становнику него у суседним земљама“, док просечне земље ЕУ улажу седам пута више.
• “Политизација и лоше управљање“: Кључне позиције се често додељују по политичкој подобности, што доводи до стихијских смена стручњака и урушавања поверења.

 Болнице: „Две Паралелне Реалности“

• Искуства грађана из прве руке, забележена на форумима и порталима попут Хипократије, откривају огромне разлике између декларативног и стварног стања у установама:
  • “Лоша искуства су честа“: Пацијенти извештавају о нехигијенским условима, дугом чекању и непријатном особљу.
  • “Корупција и мито“: Давање „знака пажње“ медицинском особљу често је неопходно за бољи третман, а поједини лекари злоупотребљавају свој положај за личну корист.
  • “Трагедије и пропусти“: Медији редовно извештавају о трагичним смртима и тешким пропустима, попут смрти девојчице и младића након операције крајника, што је довело до увођења принудне управе у једној болници.
•  Корупција и Листе Чекања: Легализовани Проблем
• Корупција је дубоко укорењена, а како наводи НВО „Доктори против корупције“, чак је и Савет Европе изразио забринутост. Кључни узрок проблема лежи у системским прописима:
  • “Двојни радни однос“: Лекарима је законом дозвољено да раде и у државној и у приватној пракси. То ствара „вештачке“ листе чекања, јер пацијенти који плате иду на ред брже, док они који не могу чекају месецима.
  • “Здравствена дискриминација“: Практично, постоји здравствени систем за оне који имају новац или везу и онај за остале. Последице су тешке, а Србија бележи високу стопу смртности од кардиоваскуларних и малигних болести.
•  Државно вс. Приватно: Зашто Сви Плаћају Два Пута?
  • Због оваквог стања, тренд лечења у приватним клиникама је у порасту. Иако тамо постоји љубазније особље и кратке листе чекања, то има и другу страну:
    • „Државног лекара не можеш да убедиш да си болестан, а приватног да си здрав“ – ова изрека савршено описује парадокс.
    • У приватној пракси постоји опасност од претеране дијагностике и непотребних прегледа.
    • “Двоструко плаћање“: Грађани су приморани да издвајају огроман новац из свог џепа (просечно 664 евра годишње) поред већ плаћених доприноса за државно осигурање, који износе 10,3% бруто плате.

Сажетак и Савет

• Здравствени систем у Србији, према овим извештајима, налази се у изузетно тешком стању које карактерише хроничан недостатак кадра и опреме, висок ниво корупције и системска дискриминација пацијената.
• Ако сте суочени са озбиљним здравственим проблемом, “препорука из ових извештаја је да истражите више опција“: распитајте се о раду и репутацији лекара у различитим државним и приватним установама. У многим случајевима, приватно лечење може бити једини начин да се дође до правовремене дијагностике и терапије, али је кључно бити информисан и критичан.

Болнице и Клинички центри: Хигијена, опрема и инфраструктура

• Иако се налазе на врху здравственог система, чак и највеће установе суочавају се са акутним проблемима.
• “Инфраструктура и хигијена“: Извештаји указују да опрема и хигијена у болницама и клиникама “често нису на западноевропском нивоу. Проблеми варирају од прокишњавања крова у Приједорској болници до драматичнијих инцидената, попут поплаве у новоизграђеном Дому здравља у Борчи, који је због квара на водоводној мрежи морао да затвори врата. Овакви догађаји илуструју крхкост и неадекватност физичке инфраструктуре.
• “Недостатак опреме и набавке“: У поступцима јавних набавки медицинске опреме уочене су озбиљне неправилности. На пример, током опремања једне болнице, више од 80 ставки опреме је промењено у односу на тендерску документацију. Постоје и хапшења због корупције при набавци опреме за Војномедицинску академију (ВМА), где се сумња да су незаконито прибављена средства. Осим тога, држава дугује “31 милијарду динара“ за већ испоручене лекове и медицинска помагала, што угрожава даље снабдевање.
• “Листе чекања“: Званичне листе чекања су често дугачке. Чекање на уградњу вештачког кука или колена може да потраје и до “четири године“, а на бајпас срца у Клиничком центру Србије до “девет месеци“. Не званично, али на основу изјава, наводи се да су стварне листе чекања још дуже, а да апарати и услови у многим установама не раде пуним капацитетом.

—

Домови здравља: Прва линија фронта под притиском

• Домови здравља, као примарна заштита, трпе највећи терет због системских проблема.
• “Хроничан недостатак лекара“: Ово је можда и највећи проблем. У Београду недостаје **230 лекара**. Слична ситуација је у Новом Саду, где очајнички недостају офталмолози, а од 2021. године нису успели да попуне упражњена места. У Пријепољу хроничан недостатак специјалиста доводи до затварања појединих служби.
• “Лоши услови и несташице“: Угљевик тражи алтернативни начин грејања и опрему за Хитну помоћ. Због дуговања, примарна здравствена заштита стагнира, а доктори одлазе.
• “Однос према пацијентима“: Грађани се жале на арогантан и непрофесионалан однос појединих лекара, који одбијају да издају упутнице и селективно поступају.

—

 Апотеке: Финансијски колапс и несташице лекова

• Апотекарске установе су се нашле у дубокој кризи.
• Колапс „Апотека Београд“: Ова установа је финансијски колабирала. Рачун јој је у блокади, дугови су огромни, запосленима нису сплаћене плате, а рафови су полупразни. Град Београд је морао да интервенише са милионима евра, али проблеми су системски.
• “Несташице лекова“: Најбољи пример је несташица физиолошког раствора, која траје месецима. Овакав проблем указује на дубоке поремећаје у ланцу снабдевања.

—

Зашто је овакво стање?

• Проблеми нису изоловани, већ су последица неколико дугогодишњих системских слабости:

1. “Недовољно финансирање“: Србија улаже “три пута мање новца по становнику у здравство него суседне земље“.
2. “Политизација“: Именовање директора и кључних људи често није стручно, већ по партијском кључу.
3. “Одлив мозгова“: “600 лекара годишње“ напусти систем.
4. “Корупција“: Од давања „знака пажње“ за ред на операцији до великих афера са набавком опреме.

—

Савет: Како до поузданијих информација за конкретну установу?

• Пошто се стање од установе до установе значајно разликује, за конкретну болницу или дом здравља, саветујем да:

1. Потражите директно назив установе на форумима попут „Београдско симулационо коло“ (БеоБуилд), „Ана.рс“ или „Хипократија“ и прочитате искуства пацијената.
2. Погледајте групе пацијената на друштвеним мрежама (Фејсбук групе за одређене болести или регионе).
3. Консултујте се са своим изабраним лекаром у дому здравља – они често имају најреалнију слику о томе где даље упутити пацијента.

 

ПРИМЕРА РАДИ

1

Здравствена заједница и јавност често сматрају Војномедицинску академију (ВМА) својим врхом,

али системски проблеми и најновији скандали одају сложену, па и алармантну стварност.

 

• Корупција у јавним набавкама: У фебруару 2025. године, Војна полиција је ухапсила троје осумњичених, међу којима је и начелник Одељења за менаџмент квалитета ВМА. Сумња се да су злоупотребом службеног положаја и давањем мита (у виду гума за возило, вредности око 102.400 динара), приватној фирми прибавили имовинску корист од око **100.000 евра**, иако је понуда друге фирме била повољнија. Осумњичени су се бранили негирањем кривице, а тужени су за злоупотребу положаја и примање мита.
• Недостатак медицинског особља: Установу већ годинама мучи мањак кадра, нарочито медицинских сестара и техничара. Како су сами из ВМА саопштили, овај проблем није заобишао ни њих. Ипак, званични став је да упркос томе, и даље располажу „врхунским стручњацима“. Поред тога, постоје и незваничне тврдње да су само **40% капацитета** заправо намењени војним осигураницима.
• Услови лечења и епидемијска ситуација: Због наглог пораста респираторних инфекција, у децембру 2025. године на ВМА су биле привремено забрањене посете пацијентима. Ова мера предузета је као део шире епидемиолошке ситуације у којој је, према подацима Института „Батут“, стопа обољелих била чак “36,3% виша него претходне недеље“.
• Одговор руководства: На критике на рачун установе, руководство ВМА је 2022. године реаговало саопштењем у којем је тврдило да медији „износе измишљотине“, наглашавајући да су листе чекања проблем свих здравствених установа и да ВМА даје приоритет хитним случајевима, траумама и трансплантацијама.

Мере и методе за побољшање рада

• Како би се стање поправило и спречили будући скандали, неопходно је спровести низ системских мера:

1. 1. Реформа јавних набавки и борба против корупције
   2. Увести потпуно транспарентне и дигитализоване процедуре за све јавне набавке, са јасним критеријумима и обавезним приказивањем свих фаза тендера.
   3. Ојачати интерне ревизије и контролне механизме како би се спречило да се понављају случајеви у којима је прихваћена лошија понуда уз сумњу на договор са добављачем.
   4. Подићи свест запослених о интегритету и обезбедити сигурне канале за пријављивање корупције (тзв. „заштита узбуњивача“).

• Побољшање кадровске ситуације

1. 1. Повећати плате и побољшати услове рада за све запослене, а посебно за медицинске сестре и техничаре, како би се зауставио одлив кадра.
   2. Омогућити континуирану едукацију и професионални развој, као и програме специјализације директно на ВМА како би се мотивисали млади лекари да остану у систему.
   3. Увести мере за унапређење радног окружења и спречавање дискриминације пацијената, те обезбедити да сви осигураници, без обзира на статус, добију правовремену услугу.

• Унапређење услова лечења и организације

1. 1. Повећати улагања у обнову и санацију објеката, набавку савремене опреме и успостављање система за превенцију болничких инфекција, као што је показано на примјеру обуке из „безбедне болничке средине“.
   2. Спровести дигитализацију и централизацију листа чекања како би се смањиле гужве и пацијентима омогућило да лакше дођу до термина.

• Повећање транспарентности рада

1. 1. Редовно објављивати свеобухватне извештаје о раду, финансијском пословању и показатељима квалитета (попут листа чекања и стопа инфекција) како би јавност имала увид у стварно стање.
   2. Омогућити независне ревизије, на пример од стране Државне ревизорске институције, како би се на време уочиле и отклониле неправилности.

Имплементација ових мера захтева системски приступ и политичку вољу,

али су кључне да би ВМА поново изградила поверење и постала установа каквом се представља.

 

2. Остале установе

 

•  КБЦ „Др Драгиша Мишовић“
  • Корупција и мито: Постоје случајеви хапшења лекара због узимања мита за операције (нпр. 500 евра 2016. године), што указује на присуство проблема са корупцијом.
  • Кадровска оптерећења: Установе су током пандемије биле изузетно оптерећене, са преко 400 пацијената дневно и 170 људи на респираторима, што сугерише на хроничну кадровску и капацитетну недовољност система у ванредним ситуацијама.
• КБЦ „Звездара“
  • Политизација и кадровске промене: Светски признати хирург проф. др Александар Карамарковић смењен је са места начелника, након чега су запослени изразили незадовољство, наводећи да је једини критеријум за постављење његовог наследника веза са актуелном влашћу. Такође, укинут је и одсек за минимално инвазивну хирургију.
  • Однос према пацијентима: Појавила се пракса да труднице добијају документ којим се болница и особље ослобађају одговорности за компликације на порођају, што је правно неприхватљиво и ствара ризик од некажњеног насиља над породиљама.
• КБЦ „Земун“
  • Инфраструктура: Председник Републике је приликом посете установи 2025. године констатовао да је зграда у којој се налази педијатрија у очајном стању, најавивши њену обнову. Годишње се у овој установи лечи око 300.000 пацијената.
• КБЦ „Бежанијска коса“
  • Званични став: Установа наводи да поседује акредитацију на максимални период и да ради на примени нових метода и технологија.
•  Универзитетски клинички центар Србије (УКЦС)
  • Супротстављање судским одлукама: Управа УКЦС одбија да изврши судску одлуку о враћању на рад хирургу проф. др Владимиру Дугалићу. Због тога је УКЦС кажњен са милион, а директорка са 100.000 динара, са претњом дуплирања казни уколико се настави са непоштовањем суда.
  • Недостатак кадра: Постоји упозорење да за нову зграду Клиничког центра, која треба да прими 800 пацијената, недостаје квалификованог медицинског особља, посебно анестезиолога и радиолога.
  • Однос према пацијентима: Искуства пацијената су изразито подељена – од оцена највишим оценама за професионализам појединих лекара, до веома лоших описа лекара који су неприступачни, не комуницирају са пацијентима и не поштују заказане термине.
  • Суоченост са протестима: Установљен је изузетно нетолерантан и агресиван став руководства према студентским протестима који су одржани испред болнице, оптужујући учеснике за непоштовање пацијената.

Предлози за побољшање

1. Дигитализација и транспарентност: Увести потпуно дигиталне и јавне листе чекања и набавки, како би се смањиле могућности за корупцију и омогућила контрола јавности.
2. Кадровска политика: Укинути политизацију приликом запошљавања и постављања руководства, те омогућити веће плате и боље услове рада како би се задржали кадрови.
3. Обезбеђивање финансијских средстава: Знатно повећати буџетска издвајања за здравство како би се обезбедила редовна и квалитетна набавка опреме, лекова и завршетак инфраструктурних радова.
4. Независни надзор: Омогућити рад независног тела за заштиту права пацијената које би примало притужбе и спроводило ванредне инспекцијске надзоре, без политичког утицаја.