Наши приоритети

Ширите

Од доласка Српске напредне странке (СНС) и Александра Вучића на власт 2012. године, Србија бележи дубоке промене које су довеле до озбиљних системских проблема. Док званичници истичу макроекономске успехе, подаци и извештаји указују на институционалну, економску и политичку кризу која своје корене има у свеобухватној ерозији владавине права.

Ево детаљне анализе кључних области:

Непоштовање Устава и Косовски Споразуми

Период након 2012. обележен је контроверзним одлукама које се сматрају кључним за кршење Устава, посебно у вези са Косовом и Метохијом.

- Системско кршење Устава и Међународни споразуми о Косову
- Период од 2012. обележен је низом одлука које су, према бројним анализама, довеле до „де факто ревизије Устава“, а да притом никада нису прошле прописану уставну процедуру.

- Бриселски споразум (2013): Правна анализа показује да је овај споразум, иако га је Уставни суд 2014. прогласио „политичким актом“ и одбио да оцењује његову уставност, у ствари општи правни акт са обавезујућим дејством. Њиме су де факто суспендоване уставне норме без икакве формалне промене Устава.
- Вашингтонски споразум (2020): Иако је представљен као споразум о економској нормализацији, његове одредбе су имале далекосежне политичке последице, попут пристанка Србије да пресели амбасаду у Јерусалим.
- Француско-немачки план и Охридски споразум (2023): Ови документи представљају, према оценама експерата, фактичко признање независности Косова. Професор Дејан Мировић истиче да је Вучић на то пристао „без уставних овлашћења, без одлука Владе и Народне скупштине“, што квалификује као „државни удар“.
- Континуирано кршење Устава: И у скоријем периоду, опозиција и део јавности оптужују председника Вучића за директно мешање у рад независних институција и кршење Устава којим су јасно дефинисане надлежности председника.

Дугорочна последица ових споразума је продубљивање политичке и правне несигурности и нарушавање уставног поретка.

Економија и Привреда: Привидни раст vs. реалност

Званични наратив о „економском чуду“ и значајном расту БДП-а у супротности је са дубљом анализом.

Економија: Раст на кредит и пад инвестиција

Званични наратив о снажном економском расту и смањењу удела јавног дуга у БДП-у не даје потпуну слику.

- Експлозија јавног дуга: Иако удео у БДП-у можда стагнира или благо опада, номинални јавни дуг Србије је готово удвостручен, са око 20 милијарди евра у 2013. на 38,17 милијарди евра. Прогнозе Фискалног савета су да ће до краја 2026. године тај износ достићи 42,1 милијарду евра. Највећи део тог дуга (10,31 милијарду евра) чине еврообвезнице. Само у 2025. години на отплату дугова потрошено је 5,17 милијарди евра.
- Драматичан пад страних инвестиција: Стране директне инвестиције (СДИ) су се у 2025. години преполовиле у односу на 2024. годину. У првих осам месеци 2025. износиле су 1,49 милијарди евра, што је пад од чак 54 одсто.
- Успорен привредни раст: Раст БДП-а у 2025. години износио је свега 2 одсто, што је знатно испод пројектованих 4,2 одсто из буџета.
- Растући спољнотрговински дефицит: Дефицит у робној размени у 2025. години износио је 5,7 милијарди евра, што представља повећање од 6% у односу на претходну годину.

Спорији привредни раст: Прогнозе привредног раста се константно ревидирају наниже, што указује на нестабилност и рањивост економског модела.

Безбедност: Стабилност или репресија?

Безбедносна ситуација је амбивалентна. Званични подаци говоре о смањењу укупног криминала и стабилности, али се јављају озбиљнији проблеми.

Политизација и репресија: Сведоци смо „ескалације специјалног рата“ против неистомишљеника, са „невиђеним нивоом репресије, институционалног притиска и бруталне пропаганде“.

- Безбедност и репресија: Од „опструисаног“ до „репресивног“ простора

Безбедносна ситуација у земљи све више поприма карактеристике политичке репресије и сузбијања основних слобода.

- Пад статуса грађанских слобода: Међународна организација CIVICUS је у свом годишњем извештају за 2025. годину снизила статус грађанског простора у Србији са „опструисаног“ (Obstructed) на „репресиван“ (Repressed), што је најнижа могућа категорија.
- Ескалација полицијске бруталности: Извештаји наводе да су власти појачале репресију над протестима, што доводи до насиља и масовних хапшења. Према подацима Дојче велеа, до новембра 2024. године приведено је преко 900 особа, уз „веома мали број осуђујућих пресуда“.
- Употреба забрањених средстава: Током протеста у Новом Саду, полиција је користила недозвољена хемијска средства и грубо прекршила аутономију универзитета упадом у Ректорат.
Корупција: Највећи проблем грађана

Корупција се намеће као највећи проблем савремене Србије, што потврђују истраживања.

- Корупција: Најнижа тачка у последњих 20 година

Корупција се недвосмислено издваја као највећи и најозбиљнији проблем савремене Србије, а подаци су поражавајући.

- Најлошији резултат у историји: Према Индексу перцепције корупције (CPI) за 2025. годину, Србија је са скором од 33 поена заузела 116. место од 182 земље. Ово је најлошији резултат од 2012. године, када је уведена постојећа методологија оцењивања.
- Најкорумпиранија у региону: Србија је по први пут лошије рангирана од Босне и Херцеговине (34 поена) и постала најгора земља у региону Западног Балкана.
- Системски напади на правосуђе: Извештај Транспаренси Интернешенела истиче да се „лоше правосуђе“ наводи као кључна препрека борби против корупције. У Србији се „Тужилаштво за организовани криминал (ТОК) суочава са све већим притиском, укључујући владине кампање циљања“.
Здравство и Образовање: Хронични проблеми

Ови системи се суочавају са хроничном кризом упркос обећањима.

Здравство: Кључни проблеми су дуге листе чекања, хронично лоше управљање, одлив кадрова и пад квалитета услуга.

Образовање: Систем се суочава са бројним изазовима, а посебно забрињава што га млади, због дубље системске кризе, више не препознају као кључни проблем.

Хронична криза и системски проблеми

Ови сектори, упркос најавама улагања, и даље пате од дубоких структурних проблема.

- Здравство: Заштитник грађана у свом Редовном годишњем извештају за 2025. годину наводи да „дуге листе чекања за поједине дијагностичке и терапијске процедуре, као и за специјалистичке прегледе, представљају озбиљну препреку“. Постоје и наводи о вештачком смањивању листа чекања, где је са спискова наводно „нестало“ преко 8.000 људи.
- Образовање: Образовни систем се суочава са бројним структурним и финансијским изазовима. Иако су у току истраживања попут ПИСА тестирања, која би требало да покажу прави ниво знања ученика, континуирани проблеми и одсуство системских реформи, уз масовни одлив младих и образованих кадрова из земље, указују на дубоку кризу. Истовремено, власт најављује нова улагања, али се чини да су приоритети другачији.
Приоритети српског народа

Питање приоритета мора се посматрати кроз призму ових системских проблема. Док је за Србе на КиМ основни приоритет безбедност и формирање Заједнице српских општина, за већину грађана у централној Србији приоритети су другачији.

Борба против корупције: Ово је апсолутни приоритет, што потврђују анкете где грађани препознају корупцију као главни проблем. Очекује се истинска истрага одговорности за трагедије попут пада надстрешнице у Новом Саду.

Владавина права и независне институције: Кључни приоритет је деполитизација и оснаживање институција, посебно правосуђа, како би биле способне да процесуирају корупцију и криминал без политичких притисака.

Подизање животног стандарда: Ово је директно повезано са претходним тачкама и обухвата борбу против сиромаштва и високих трошкова живота.

Унапређење образовања и здравства: Неопходно је системско решавање дугогодишњих проблема у овим секторима, од листи чекања до недостатка улагања.

Приоритети српског народа: Јасна порука са улице и из анкета

Питање приоритета грађана постаје све јасније и огледа се у резултатима истраживања јавног мњења.

- Незадовољство владавином права: Истраживање ЦРТЕ из априла 2025. показује да је чак 61 одсто испитаника незадовољно борбом против корупције, а 54 одсто сматра да је власт одговорна за лошу економску ситуацију.
- Неповерење у институције: Просечан рад председника Александра Вучића грађани су оценили оценом 2,6. Око 60 одсто грађана подржава студентске и грађанске протесте, што указује на дубоко неповерење у актуелну власт.
Приоритети грађана: На основу наведеног, приоритети грађана се могу јасно дефинисати:
- - Бескомпромисна борба против корупције и успостављање владавине права.
  - Темељна реформа правосуђа и његова пуна независност.
  - Побољшање животног стандарда кроз одржив економски развој, а не задуживање.
  - Деловање у складу са Уставом и заштита државних и националних интереса, посебно по питању Косова и Метохије.
  - Хитна и системска реформа сектора здравства и образовања.

1. Искорењивање корупције и Успостављање Владавине Права (Апсолутни Приоритет)

Ово није само морално питање, већ економска и безбедносна нужда. Грађани не желе козметичке промене, већ суштинско успостављање државе у којој закон важи за све.

Детаљна обрада сегмента: Зашто је ово кључ свега?

Материјални губитак: Процењује се да корупција годишње „поједе“ између 7% и 10% БДП-а. Ти новци одлазе из здравства (недостају апарати), образовања (руше се школе) и инфраструктуре (падају надстрешнице).
Индекс перцепције корупције (CPI 2025): Пад на 33 поена и 116. место значи да страни инвеститори, упркос званичној пропаганди, Србију виде као ризично место за улагање без „политичке заштите“. То директно утиче на плате и пензије у будућности.
Случај „Јадар“ и инфраструктура: Пројекти попут Рио Тинта или „Скока у будућност“ (ЕКСПО 2027) доживљавају се као аутоматски коруптивни ризик због нетранспарентних процедура и мењања закона у ходу (нпр. Lex Specialis за ЕКСПО).